Сушара за ципеле

За ефикасно сушење ципела потребан је сталан прилив топлијег, а самим тим и мање влажног ваздуха од околног ваздуха. Према овом принципу, предложена сушилица делује, чија је шема приказана на Сл. 1. Као грејни елементи користе се отпорници Р1-Р12. Вентилатор их пуше, а загрејани ваздух улази у ципеле кроз канале за ваздух.

Напон напајања истосмјерног мотора М1 вентилатора напаја се преко исправљачког моста ВД1-ВД4, тако да уређај може да се напаја из извора истосмјерне и измјеничне струје (у потоњем случају кондензатор Ц1 изглађује пукотину исправљеног напона).

Конструкцијски се сушило састоји од коморе за грејање и две цеви за ваздух уметнуте у ципеле. Комора за грејање израђена је од пластичне разводне кутије димензија 100к100к35 мм, дизајниране за електрично ожичење. У њеном поклопцу је изрезан отвор са пречником од 70 мм, а споља је причвршћен вентилатор од јединице за напајање на личном рачунару (Сл. 2) и дво пински инструмент утикач за повезивање извора напајања. Вентилатор је постављен тако да пумпа ваздух у кутију. На полеђини поклопца (Сл. 3) монтирају се преостали елементи: отпорници Р1-Р12 - изнад отвора за вентилатор (за пухање ваздуха), и диоде ВД1-ВД4, кондензатор Ц1 и отпорник Р13 - поред покровног зида (након провере уређаја за њихов рад би требао бити фиксиран љепилом за топљење).

Отвори за канале за ваздух урезани су у бочни зид кућишта. Прикладно је користити пластичне (неасерисане) водоводне цеви са унутрашњим пречником (19 мм) 3/4 инча. Могу се лако обрадити једноставним алатима, а када се загреју, могу се деформисати (савити). Одсеците два завоја жељене дужине. На једном крају сваког оштрим ножем прави се рез око половине пречника, а на удаљености од око 60 мм једна од друге, избушене су две рупе за причвршћивање вијака.